Profile
-
Avatar najbolji film svih vremena?
73 days ago | Comment
Danas je jako teško, pre svega zahvaljujući društvenim medijima, da ostanete neobavešteni o nekoj novoj cool stvari koja se pojavila među nama. Pogotovu kada su to stvari od opšteg interesa poput filmova, a kašnjenje od sedam dana može u potpunosti od silnih prepričavanja i da ubije čar. I upravo tako u prethodnih sedam dana bio sam bombardovan o tome kako je Avatar stigao i mnogima promenio živote, poglede na kinematografiju itd, itd. Došlo se i do pomalo pretencioznih izjava da je to najbolji film ikada, pa se postavlja pitanje da li je zaista tako?
Kada se samo progovori ime Džejmsa Kamerona, i u uvodnom trejleru navede par filmova koje je radio (Terminator, Titanik...) shvatite da baja nije za zezanje, već da je u pitanju kralj Holivuda, čovek koji zna da potroši puno ali i zaradi mnogo više para, i Avatar je po svemu sudeći sledeći impresivni naslov u njegovoj biografiji.
Međutim, problem sa senzacionalnim filmovima poput Avatara je što će retko ljudi reći nešto protiv njega, svi će govoriti o tome kako je life-changing experience, nešto najlepše što su videli u životu i kako će još 14 puta otići u bioskop. No, plašim se da ljudi po konformizmu vole da prate druge i dele neko opšte razmišljanje, te i odavde uglavnom savršeno pozitivni komentari.
Da se odmah ogradim, ovo ne znači da je Avatar loš film, naprotiv, revolucionaran je, ono što donosi sa tehničke strane u potpunosti menja način konzumiranja filmova, te verujem da će u budućnosti Avatar za efekte biti ono što je Matrix bio pre 10 godina. Prvi put sam gledao 3D film u bioskopu i zaista je očaravajuće, a na trenutke i nemoguće, pratiti gomile detalja koje su integrisane u Pandoru, imaginarni svet na kome živi rasa Na'vi, koji su i glavni junaci ove priče. Avatar tako postaje na trenutke najlepša bajka ikada ekranizovana, predstavlja otelotvorenje našeg sveta iz mašte, svetlog, šarenog, lepšeg, drugačijeg te ne sumnjam da je ovo zakucan pik kada je Oskar za vizuelne efekte u pitanju.
Priča je korektna i dinamična. 162 minuta koliko traje film zaista brzo prođe ne ostavljajući vam vremena za dosadu. Dovoljno je plitak da ga shvate široke narodne mase i dovoljno poučan da ostavi neku poruku iza sebe. Opet, priča po sebi nije revolucionarna, lepa je, ima sve elemente jako komercijalnog filma, fensi predele, patetične ljubavne scene, kul leteće objekte i naravno tuču sa glavnim na kraju filma. Naravno, dobar deo toga je već viđen, deo priče podseća čak i na Pokahontas, a o ksenofobiji ljudskog roda postoji toliko snimljenih filmova, ali ono što razdvaja Kamerona od ostalih jeste način na koji on sklapa sve ove priče u jednu celinu. Film naprosto šeta vaša osećanja od gorčine zvane korporativni svet, do ponosa što bunt nikada ne umire, i što će se uvek pojaviti iznenada sila koja rešava stvar.
Baš ta činjenica da dobro nekako pobeđuje mi je nekako umrljalo celu sliku o ovom filmu. Pouka da ćemo se i pored svih sranja koje pravimo nekako izvući, kako dobro i prave vrednosti uvek pobeđuju je previše ofucana. Verujem da bi mnogo jači efekat ostavio šok zbog uništenja jednog sveta. Poruka koja pokušava tokom celog filma da se prenese, o značaju prirodnog balansa i opštih vrednosti gubi svoju jačinu na samom kraju, umesto šamara ljudskom ponašanju doživljavamo happily ever after, i na sve to ona patetična ala Celine Dion pesma. Ali, ko sam ja tu da se pitam, kada je pola milijarde dolara u pitanju pouka je manje bitna od onoga šta ljudi žele da vide.
I na kraju, da li je Avatar najbolji film svih vremena? Sigurno ne, ali to nikako ne znači da je loš, štaviše potrebno je odgledati ovaj film da biste bili deo onoga što dolazi. Tehnološki revolucionaran probudiće geeka u svakom od nas, a pitkost i zanimljivost učiniće da ovaj obori sve rekorde gledanosti u domaćim i svetskim bioskopima. I pored svega toga ovo nije dovoljno da ovakav film poredite recimo sa Kumom. No možda sam i ja odveć mator, pa poput mojih starijih kolega koje poštuju zvuk jedino sa vinila, ne želim da priznam film u kome glavni glumci predstavljaju zapravo 3D animaciju. Moguće, na kraju mišljenje je subjektivna kategorija a neće mi biti ni prvi put da grešim, na vama je da doživite ovu avanturu na svoj način. -
Od mesta za saksiju do popularnog Internet izraza
88 days ago | Comment
U poslednje vreme međ Internet svetom reč niša je nešto poput mantre, neizostavni sastojak svake konverzacije, a bogami i ovde se poprilično koristila u prethodnih nekoliko godina. Međutim, kako to obično biva u tom istom Internet svetu, i ako većina zna šta to znači, dobar deo te većine ne zna nikome da objasni to značenje te se na Twitteru povela interesantna polemika oko značenja i eventualnih sinonima date reči. Pokušaću da dam odgovor na to pitanje, pritom napominjući da nisam lingvista te moje viđenje značenja ne mora biti i ono pravo.
photo by: Ken McCown
Interesantno je kako je reč niša u mom životu dobijala nova značenja. Kao klinac prva asocijacija na nišu mi je bio izvdojeni deo dnevne sobe u kome je bila kuhinja i trpezarija, blago izdvojen ali opet deo celine. Zatim dolazi vožnja i polaganje testova, gde uvodimo izraz niša za autobuse, koji označava prošireni deo puta koji služi za parkiranje autobusa. Dolazimo i do ovog našeg, trećeg značenja koji treba da označi određeni deo ljudi na tržištu koje imaju ista interesovanja i kao takvi mogu predstavljati "nišu". Radi preciznijeg definisanja termina niša, i njegovog porekla hvatamo se i rečnika te je niša:
arh. obličasto udubljenje u zidu, izdubak, slepi prozor; obično služi da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras - Vokabular
odnosno isto to samo na engleskom
a hollow place in a wall, often made to hold a statue
ali i
an opportunity to sell a product or service to a particular group of people who have similar needs, interests etc - Longman
Očito nam je bliži drugi prevod niše koji se odnosi na tržište, pa kada kažemo niša zapravo mislimo na tržišnu nišu odnosno niche market koji je po wikipediji podskup tržišta koji se odnosi na sve one na koje specifični proizvod cilja.
Sada, uz sve ove definicije nam je i jasnije poreklo reči niša. Niša jednostavno predstavlja izdvojeni deo neke veće celine, u ovom slučaju tržišta, koji se kao takav može nazvati podcelinom zbog određenih fizičkih (kao deo dnevne sobe, ili puta) ili psihičkih (ista interesovanja) osobina.
Suština je ista, samo su izmenjene uloge: Ko bi rekao, ono što je nekad predstavljalo mesto za saksiju ili bistu, danas je jedna od popularnijih stavki u rečniku Internet preduzetnika...
Hvala Ivani, Milošu i Mimi na pomoći i iniciranju ove zanimljive diskusije. -
Doček Nove godine 2010
88 days ago | Comment
Prošle godine sam pisao o fenomenu sajtova sa ponudama za novu godinu, ove godine je to još izraženije pa nije loše podsetiti se. -
Tweetokracija 2 - dan kada sam prodao dušu mainstreamu
94 days ago | Comment
Prva regionalna konferencija o Twitteru, koja se održala pre mesec dana je nekako prošla bez mene, ali već drugoj nisam mogao odoleti. Desila se i Tweetokracija 2, još jedna poseta Zagrebu i naravno još jedan tweetup. #epicwin rekao bi Borja...
Verovatno najbolji dokaz da sam se gotovo odomaćio u Zagrebu je sve popularniji Zagreb tag na ovom blogu. Stoga retko odbijam pozive iz glavnog grada komšija, pogotovu ako je povod neka cool konferencija. Ovog puta zadatak je bio zaista težak, umesto pukog social media evanđelizovanja hteo sam da pokažem neki realni primer, a svakako jedan od pogodnijih i uspešnijih bilo je vođenje Story.rs naloga na Twitteru. Težak, jer predavanje o svetu poznatih često budi aluziju na trash, shitty pop, ne-zanima-nas i tako neke izraze koje nisu svojstveni geek kulturi. Ali opet, takvim predavanjem želeo sam da predstavim da su društvenim mediji pogodni za sve i svakog, i da od onoga što promovišete možda može zavisiti broj ljudi koji će to pratiti, ali nikako odluka o tome da li treba biti prisutan ili ne. Ovo je značilo i definitivan prelazak na tamnu stranu, te sam od wannabe-cool lika postao celebrity whore. Jbg, pos'o.
Predavanje je bilo brzo i dosta osnovno, obzirom da je publika kojoj sam predavao verovatno prvi dan na Twitteru, a nedostatak reakcije posle istog stvorilo mi je utisak da sam bio potpuna pušiona i verovatno najveći fail konferencije. Većina je kasnije potvrdila da to nije tačno a drugi su pokušali da me uteše činjenicom da celebrity world nije baš
najinteresantnija tema mnogima za slušati. Ok, pokušao sam. Inače, prisustvovao sam polovini konferencije i zaista uspeo da čujem gomilu zanimljivih činjenica o samom korišćenju twittera neophodnih za svakog ozbiljnijeg korisnika. Zamerka možda leži u činjenici da je konferencija preduga (oko 8 sati predavanja) što baš i nije lako za ispratiti, ali opet ako uzmete u obzir troškove organizacije dvodnevne konferencije, kao i činjenicu da ljudi moraju izlaziti s posla ovaj jednodnevni format se čini skroz logičnim. Postavlja se pitanje da li je vreme da se organizuje u Srbiji ovakav jedan događaj, postojale su i neke diskusije na tu temu, ali to više zavisi od spremnosti domaće ekipe da ugosti ekipu (Ivana i Peđu) i pomogne im oko organizacije.
Posetu Zagrebu iskoristio sam i za neki od popularnih hashtagova. Overio sam #kebabfriday sa @blackshtef @zvjeronika i @taroofie, ali i #tweetupzg po drugi put, sa dosta novih ljudi. A pored njih, Borja se još jednom pokazao kao sjajan domaćin pa smo overili i noćni život Zagreba. Beograđani će reći da je dosadan i nezanimljiv, a ja ću ih oboriti činjenicom da ne znaju pravu ekipu.
Hvala Zagrebe, vidimo se uskoro opet!
-
Ukinute vize Srbiji
100 days ago | Comment
Konačno su i ukinute vize Srbiji, nadam se da je ovo početak jednog lepog perioda i za web kod nas... -
Gubitnički WebFest
104 days ago | Comment
Ne umem da pevam ni da igram a ni gluma mi kao što ste imali priliku da vidite nije jača strana. Naprosto ja sam jedan iz gomile, onaj koga nikada nećete prepoznati na ulici jer vam deluje poznato ili izgleda kao zvezda. I nisam jedini, takva je manje više cela web ekipa, a retka dešavanja poput Web Festa učine vas da budete ponosni zbog onoga čime se bavite, i daju vam dodatnu energiju da nastavite da se borite protiv vetrenjača. Kada su retki ovakvi događaji se samim tim i željno očekuju, a ekipa koja stoji iza organizacije celog dešavanja zaista se potrudila da napravi nešto drugačije i nesvakidašnje za web ekipu - poznati, eksluzivne lokacije, kvalitetan stream za one koji nisu u mogućnosti da dođu a neki hvale i klopu kojima je to očito interes. Uz sve to imate i fensi nagrade za pobednike u vidu statuica ala MTV Awards, koje sa sve govorom po uručivanju daju prave tu neku superstar atmosferu. Međutim, kada krene dodela nagrada nekako Vam se uvek prevrne stomak, i od red carpet atmosfere vratite se u onu močvarnu zvanu Internet u Srbiji. Krenućemo od samog glasanja putem weba, koje je na osnovu mog dosadašnjeg iskustva najveća glupost koju možete organizovati. Radije ću da organizujem sms glasanje i da imam manje glasova nego da isto radim preko weba. Najobičnije glasanje za najlepšu haljinu nateraće ljude da varaju, brišu kukije koriste proksije i rade sve što mogu raditi ne bi li nabudžili broj glasova. Ako na sve to dodate činjenicu da je ovo glasanje organizovano za ljude koji se bave webom, koji su tehnički potkovaniji ali i skloni black metodama, igri nema kraja a najbolji rezultat za to su pobednici glasanja, za koje em nikad nisam čuo, em uglavnom nemaju veze s vezom. Nabrojaću neke od njih: Najbolji vizuelni dizajn - Lazarevi čajevi (ima i za prostatu) - FAIL Personalni - Drvo u mom dvorištu - sajt je u najmanju ruku poslovni, predstavlja portolio nekog web dizajnera, možda je čak i simpatičan ali opet - FAIL Multimedijalni - Zzzzzzurka - lik je jedno vreme vodio u pet kategorija od kojih mislim da najmanje pripada multimedijalnom sajtu, na kraju je morao da pobedi negde pa kao ajd ovde - FAIL Ok, kapiram da je jako teško kontrolisati ovo, možda čak i nemoguće te odatle i ovakvi rezultati ali neki vid moderacije tipa brisanje sajtova koji ne pripadaju nekoj kategoriji bi morao da postoji jer ovakve stvari ozbiljno narušavaju kredibilitet samog dešavanja. Naravno bez glasanja ne bi bilo isto, razumem to, time se uključuje publika i širi interesovanje o webu (što je krajnji cilj navodno) ali i omogućuje veća vidljivost sponzorima no potrebno je smisliti neki inovativniji model. A onda dođemo žirija, koji je dobrim delom sličan onom iz 2007. godine i ako smo verovatno mogli da predložimo par ljudi koji su u prethodne 2 godine dosta zanimljivih stvari radili kod nas. Da se razumemo žiri u Srbiji u web sferi uopšte nije zahvalan posao kako se svi znaju, ali neki minimum etike koji se očekuje jeste da na samom takmičenju ne budu prijavljeni sajtovi samih članova žirija. Odluka da Dragan ili Torbica osvoje nagrade je meni blago šokantna, ne zato što oni ne zaslužuju tako nešto nego zato što taj postupak jednostavno smrdi. I sad verovatno ćete pomisliti kako se sujeta povodom poraza u kategoriji blogovi probudila u meni, na šta imate pravo ali to baš i nije razlog ove kritike. Prvo, moj blog verovatno i ne zaslužuje da bude u prva tri, ne pišem toliko redovno, bavim se oblastima koje nužno ne interesuju široku publiku i na kraju imam neverovatne oscilacije u kvalitetu pisanja prouzrokovane mojim životnim periodima. Ako je neko od nas trojice trebao da dobije nagradu to je verovatno Goran Aničić, čiji je blog ipak najkonzisteniji tokom dužeg perioda. Da, neki kritičari će reći da je izgubio blogoliku formu i postao magazin ali ne može se osporiti minuli rad. Ovako mislim da se samo bespotrebno ruši Draganov ugled u zajednici a siguran sam da on i Petar (koji je takođe bio u žiriju a suosnivač je SPRAWSMa sa Draganom) imaju najmanje veze sa tim jer, poznajući ga on nije takav tip niti piše zarad popularnosti. O Torbici neću trošiti reči, niko ne osporava da je formular.rs super projekat ali jednostavno mogao je da preskoči ovaj wfest. Ovako, ostaje malo glup osećaj kod svih ljudi koji su učestvovali a ne poznaju nekog od njih dvojice, šta sad mi smo glupi i pobedićemo tek kad uđemo u žiri? Malo sponzorstvo to može da sredi verovatno ... Ovo su stvari koji mogu debelo naškoditi nečijem imidžu i koja zahtevaju ogromno cimanje kasnije da bi se zataškale, objasnile, primirile. Ako želimo neki superstar event poput ovog i želimo da ga veći deo zajednice prihvati ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju. Evo i liste svih dobitnika -
Blog Maraton by Gadgeterija
105 days ago | Comment
Boris aka Gadgeterija pokušaće ono što verovatno niko drugi pre njega nije! 24 sata neprestanog pisanja bloga pod nazivom Blog Maraton! Akcija kreće sutra, obavezno pratite! -
Integracija više naloga u jedan?
105 days ago | Comment
Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.
Photo credits: Roby72
Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu - whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.
Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:
1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.
2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P
3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim. Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!
Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.
Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.
Sa druge strane, integracija ovih rešenja nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija - vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno - BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni. -
Social Media ROI
109 days ago | Comment
Mnogima su društveni mediji i ROI nespojivi termini, evo prigodnog videa koji će vas razuveriti u tako nešto -
Vrlo kratko
112 days ago | Comment
Kada sam pisao o svoјој čudnovatoj navici života bez TV-a mislim da nisam obratio pažnju na najbitniju činjenicu. ТV je ništo drugo do menza u poređenju sa Internetom koji je ogromni švedski sto. I dok u jednom dobijate ono što vam drugi serviraju, u obliku koji njima odgovara moleći Boga da ćete doći u vreme kada je klopa vruća u drugom slučaju vi ste ti koji kreirate ono što unosite u sebe a sto je dovoljno bogat da može da podmiri većinu vaših želja. Pa, šta vam se više sviđa? -
Niše omogućavaju prilagodljivost
116 days ago | Comment
Buraz mi stalno nešto petlja sa kolima, uvezi, izvezi, prodaj, kupi, to mu je i hobi i posao i nešto čime se svakodnevno zaluđuje. S tim u vezi moji odlasci kući se delom svode i na zajedničko kačenje oglasa trenutnog voznog asortimana te sam imao priliku da se upoznam sa top naslovima kada su autooglasnici u pitanju. U principu nema tu previše filozofije, ovaj model, ima felne itd, sve se svodi na manje više iste podatke koji se kopiraju od sajta do sajta. Međutim ima onih koji agilnije gledaju na promene na tržištu i jedan od sajtova me zaista oduševio jednom sitnom, ali zaista bitnom promenom.
Negde na ovoj slici iznad videćete padajući meni sa naslovom Englez. Onima koji ne žive u Srbiji, ovo bi verovatno bio Easter Egg ili nešto slično, ali to zaista nema nikakve veze sa tim. Razlog leži u činjenici da se u našoj zemlji, legalno ili ne (a pre će biti ovo drugo) u poslednje vreme pojavio se ogroman broj vozila sa volanom sa desne strane, karakterističnim za Veliku Britaniju, i njihovu večitu težnju da budu posebni tako što će voziti suprotnom stranom za razliku od celog sveta.
Sviđalo se nama ovo ili ne, činjenica je da je broj ovih automobila na tržištu u porastu i samim tim kao oglasnik koji se bavi samo automobilima, neophodno je bilo pokriti i ovu osobinu. Da je u pitanju horizontalni oglasnik, koji pored automobila pokriva sve od igle do lokomotive pitanje je da li bi vlasnik mogao sebi da omogući ovoliku prilagodljivost. Cool je biti veliki, pokrivati sve opcije i imati monopol, ali imajte na umu da neko mali ima mogućnost da radi mnogo brže i prilagođenije tržištu od vas. Proći će valjda vreme kada će svi svoje oglase postavljati na Blic i B92 i tražiti priliku da se efikasnije oglašavaju, tražeći relevatnije izvore za njihovu ciljnu publiku. To je prilika da nađete svoju nišu i gurate je godinu dve, a rezultata će sigurno biti.
Dodao bih još i ovo - niše se ne odnose samo na biznis (ili web biznis u našem slučaju), one su način života. Ako se kladite igrajte samo NBA, kockate usavršite se za Texas Hold'Em, jurite ribe neka to budu one koje se kreću u sličnim krugovima kao vi, bićete brži na promene u društvu i pohvataćete fore a time veća je i verovatnoća da ćete uspeti.
Napomena: Nisam spomenuo sajt sa slike, u pitanju je mojauto.rs -
Jezička internet papazjanija
126 days ago | Comment
Po Vukajliji papazjanija je nedefinisana masa za koju je uobičajeno je da čak ni njen kreator nije siguran šta su sastojci. Baš tako nekako izgleda i jezik ljudi iz naše struke, kako god se ona zvala. O tom jeziku, izražavanju i korišćenju stranih izraza u poslednje vreme se sve više prašine diglo, pa se postavlja pitanje šta i kako je zaista pravilno.
Boravak na webu mi je ogadio mnogo stvari, a jedna od njih je i gramatika. Iako mi je u osnovnoj školi ista bila jača strana, ne mogu reći da sam ostao njen fan u poslednjih par godina. Razlog leži u činjenici da je gramatika sve češće postala alat koji oni sa slabijim argumentima vrlo rado koriste da bi ispali pametniji. Da li se piše jer ili jel, samnom ili sa mnom, šargarepa ili krastavac postalo je neverovatno bitno odjednom, dok se sa druge strane gomila new age klinaca potpuno besramno zadovoljava uvođenjem novih slova u azbuku. Eto danas sam nekim čudom ukapirao koji je fenomen slova w koji mladi (ah during the war...) toliko fanatično koristi. Jebena instant vremena, deca iz kesice, i sms kultura. Overite klasičnu tastaturu mobilnih, od slova v vas dele 3 klika a od w samo jedan. Sms peting ne sme da čeka, baš kao što je nekad televizija bila brz medij.
Na skoro završenom BizBuzzu dosta pažnje se posvetilo korišćenju domaćih izraza tokom prezentovanja. Naprosto, i meni se često dešavalo da izbacim neverovatan termin i sledećih 3 i po minuta pokušavam da shvatim kako sam došao do istog. Verovatno najveća glupost koju sam uspeo da ubacim u svoje regularno izražavanje je in-house content production. I stvarno, to je neverovatna glupost, i u poslednje vreme se trudim da toliko količinu anglicizama izbacim iz svog jezika. Verujem da će me ljudi iz struke razumeti, ali ne i neko ko nije iz te priče a recimo želi da vidi o čemu to pišem. To rizikuje da već na prvom koraku izgubim neke potencijalne čitaoce, ali i ispadnem arogatni kreten koji želi da ispadne pametniji korišćenjem pametnih izraza.
No, počinje da mi i smeta odlazak u drugi ekstrem. Jednostavno neke stvari nije moguće reći na srpskom jeziku a da zvuče smisleno koliko god se borci za očuvanje srpskih reči trudili da iste koriste. Pogotovu ako je u pitanju tehnički jezik koji sam po sebi dodaje još jedan nivo težine na celu priču. Navešću nekoliko primera da bolje ilustrujem celu priču, vi u komentarima dajte prevod ako imate bolju ideju.
Label - odnosi se na dizajn formi i predstavlja tekst koji stoji uz određeni elemenat forme. Eventualni prevod je labela, što je isto rogobatno kao da prevodite social media u socijalni mediji.
Cloud computing - neko od kolega sa faxa je pisao diplomski o cloud computingu i pitao me ukoliko znam prevod istog. Apsolutno nemam veze kako se ovo prevodi a navodno na FON-u su ga preveli kao oblak računarstvo.
Developer - u narodu popularan i kao razvijač.
Crawler - ... kako god (hvala Mileusni na primeru).
i tako dalje.
Verujem da postoje prevodi ovih reči ali su naprosto previše komplikovani da se upakuju u smislenu celinu. Lepota engleskog jezika je upravo u tome što se spajanjem (coin-ovanjem) mogu dobiti vrlo smislene celine, za koje u srpskom morate napisati čitav sastav. Ili napraviti totalno pogrešan prevod. Primeri mogu biti pillow talk (razgovor koji vodite sa voljenom osobom pred spavanje u krevetu) a za pogrešan prevod public housing koji bi vrlo zanimljivo zvučao u originalnom prevodu (javne kuće).
Treba voleti i čuvati svoj jezik, kao deo lične kulture i očuvanja tradicije, ali je zaista teško u ovoj industriji ostati dosledan. Stoga rešenje bi trebalo da leži u kompromisima koje pravimo po sopstvenom osećaju dok se neki najpoznatiji domaći rečnik, kao pandan Miriam Webstera, ne osmeli da ih definiše i ozvaniči. Do tad, verujem da će sve ove primedbe na korišćeje stranih reči biti lep način da kažete kako vam se nečije izlaganje nije svidelo, samo uvijeno u nešto lepšu formu.
